Press: Svuda je teško, na jugu najteže!

Kirija najjeftinija u Loznici, gradski prevoz i komunalije u Kruševcu, taksi i pijaca u Kraljevu, vrtić u Novom Sadu... Ministar Ljajić: Problemi juga su siromaštvo, obrazovanje, nezaposlenost, infrastruktura i neuspešne privatizacije

U celoj Srbiji se živi teško, ali je ubedljivo najteže na jugu zemlje, pokazalo je uporedno istraživanje Pressa, a do istog zaključka su došli i svi naši sagovornici - resorni ministar Rasim Ljajić, ekonomisti i oko 5.000 čitalaca koji su učestvovali u anketi na sajtu Pressa.

Ekipa Pressa istraživala je koliko košta život i kolika su primanja u deset gradova u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Loznici, Subotici i Valjevu. Kao parametre uzeli smo kiriju za stan od 50 kvadratnih metara u centru grada, iznos računa za komunalije bez struje, cene gradskog i taksi prevoza, vrtića, potrošačke korpe, pijace i ručka i pića u kafani. I, pokazalo se da kraj s krajem najteže sastavljaju Leskovčani i Lozničani, dok se nešto lakše diše u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

Porazna poređenja

Primera radi, u Beogradu, gde prosečna plata iznosi 42.706 dinara, komunalije su jeftinije nego u Čačku i Loznici. Osnovne životne namirnice su u glavnom gradu jeftinije nego u Kruševcu, dok su beogradske pijace povoljnije od onih u Valjevu, Loznici i Leskovcu. S druge strane, Leskovčani, sa prosečnom platom od 28.058 dinara, mesečno za kiriju izdvajaju 100 evra, za komunalije 4.500, vrtić 5.000 dinara... Komunalije su najskuplje u Subotici, vrtić, kirija, gradski i taksi prevoz u Beogradu, osnovne životne namirnice u Čačku, pijaca u Valjevu, kafana u Loznici...

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić slaže se da se najgore živi na jugu, ali ističe i istočni deo Srbije.

- To pokazuju i zvanična statistika i svakodnevni život u Leskovcu, Trgovištu, Merošini, Babušnici... - kaže Ljajić i navodi činjenice koje dokazuju da je na jugu zaista najteže:

- Tamo ima najviše nezaposlenih, najviše primalaca materijalne pomoći, najviše neuspešnih privatizacija... Taj kraj Srbije ima najlošiju infrastrukturu i najniži nivo obrazovanja.

Ljajić podseća da u Srbiji ima 46 najnerazvijenijih opština, koje za socijalu maltene i nemaju novca.

- To su one koje imaju manje od 50 odsto republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda i one zajedno za socijalu imaju 350 miliona dinara. A, primera radi, Sekretarijat za socijalnu zaštitu u Beogradu ima budžet od 4,7 milijardi dinara - navodi Ljajić.

Ekonomista Miloje Kanjevac podseća da je Leskovac, kao i ceo južni deo Srbije, nekada bio centar tekstilne industrije.

Paprike i fabrike

- Pre Drugog svetskog rata u Leskovcu se pevalo „mi jedemo paprike, a zidamo fabrike". Na jugu, istina, nikada nije bila vodeća privreda, ali su Leskovac i Niš bili centri proizvodnje tekstilne industrije. Vremenom je Srbija nazadovala, pogotovo jug - objašnjava Kanjevac.

I ekonomista Zoran Popov kaže da je na jugu Srbije najlošije.

- U Beogradu se u proseku najbolje živi, a posle u Vojvodini. Od Beograda južnije sve je tužnije i ta izreka je opravdana. Ti ljudi bi jedino mogli spas da nađu na selu, mada je i to zamrlo. Ipak, generalno se loše živi u celoj zemlji - navodi Popov.

(Press)